Description
Specifikacija
O knjizi
Uspomena na prijatelja iz detinjstva koji se ubio toliko je proganjala Eduara Levea da je rešio da joj u potpunosti posveti svoju jedinu pripovest. Taj portret, intoniran kao esej o samoubistvu, naposletku se pretvara u skriveni autoportret.
U Samoubistvu nema fikcije. Na snazi je pisanje koje ništa ne dočarava niti režira već doslovno prenosi, urezuje. Kao i Anri Rorda (Moje samoubistvo), kao i Stig Dagerman (Naša potreba za utehom ne može se namiriti), Leve se ovom knjigom pokazuje kao jedan od retkih autora koji temu samoubistva stavljaju u kontekst vedrine što nije naišla na svoj odjek u ovom svetu.
Može li Leveovo Samoubistvo nekome pomoći? Može: tako što će mu pokazati gde je ranjiv. Iz njega neće naučiti ništa oni koji traže recepte za samopomoć. Kroz Leveovu knjigu mogu da prođu samo oni koji ne zaziru od toga da ih knjiga ugrozi.
O autoru
Eduar Leve (1965–2007) je bio francuski pisac, fotograf i slikar. Kao samouki umetnik svoju slikarsku karijeru započeo je 1991, da bi nekoliko godina kasnije krenuo da se bavi fotografijom. Napisao je nekoliko knjiga, a Autoportret je prva objavljena na srpskom jeziku. Napisao ju je 2002. godine dok je putovao po Americi i radio seriju fotografija pod nazivom Amérique, fotografišući one gradove koji nose imena gradova drugih zemalja. U Samoubistvu, svojoj poslednjoj knjizi, obrađuje temu samoubistva svog prijatelja iz detinjstva, koje se desilo dvadeset godina ranije. Deset dana nakon što je rukopis ove knjige predao svom uredniku, Eduar Leve je izvršio samoubistvo.
